∞
Благо оном народу који ропство трпи,
а свест им је свима сасвим пробуђена.
Он има снагу одакле да црпи.
За њега долазе сретнија времена!
Тешко је народу што је у слободи,
а људи му немају развијене свести.
Њих све ка ропству и пропасти води.
Сами ће себе у ропство довести!
Благо болесноме који се пробуди,
па почне тражит’ за ту болест лека.
Тај иде ка друштву најздравијих људи,
у сусрет судбини срећнога човека,
∞
Где Срем се, преко Дунава, нагиње Бачкој,
према њој пружа руке – мостове…,
у тој романси бачко-сремачкој,
један град сања своје снове!
Опијен љубављу, што свуд се шири,
поред Дунава, град лежи, спи…,
док брижно га, са брега, вири
тврђава, што над њим, верно, бди.
Тек мало даље, под ројем звезда,
тек слабо светло месец баца,
на бројне храмове српског гнезда
– цркве Сремских Карловаца.
∞
Ниш чува славу Чегарских јунака!
Ћеле кула зрачи страшном енергијом,
коју ствара херoја, света глава, свака…
Та се енергија шири свом Србијом!
Несретни су Турци хтели да нас плаше,
главама хероја, овенчаних славом,
не схватајућ’ старост славне расе наше,
што слободу увек спремно плаћа главом.
Они нису схватали да се онај пaли,
за слободу рода, за светога сматра.
Они што су живот, за слободу, дали,
у нама живе, као жива ватра
∞
Где Сава девојаштво своје окончава
и свог се имена у браку одриче,
падајућ’ у загрљај вољеног Дунава…
Као плод љубави, један град ту ниче!
Обojе га нежно, родитељски, грле
и милују га, и хране и поје,
а онда, журно, Црном мору хрле,
кад заврше обавезе, родитељске, своје.
У подножју Авале, што се небу диже,
све више, да буде облацима ближе,
док зелена одора до воде јој пада…
∞
Створио је Српску цркву и државу,
и српску школу, српско васпитање…
Слависмо кроз векове, зато, светог Саву.
Зато га не славимо ни сад ништа мање.
Клањаше се редом његовим моштима,
не само Срби, већ и Муслимани,
Католици, Јевреји… Помагаше свима!
О томе писаше путописци страни.
Милешева беше место ходочасно,
место исцељења од болести сваке.
Свети Сава помаже, беше свима јасно:
многи прогледаше, оставише штаке…
∞
Ово кроз мене зборе наши преци!
Свако од њих хоће да каже шта има…
Дао сам им тијело четири-пет мјесеци,
да се могу јавит’ својим унуцима.
Сањао сам био те старине часне
како хоће да се унуцима јаве,
али не к’о неке духове сабласне,
већ к’о забринуте, сједе, мудре главе.
Причали су са мном, к’о ја сада с вама,
и питали шта се то с нама дешава,
гледали су на нас с осјећајем срама,
јер с њима нестаде некадашња слава.
∞
Бошков Никола из Роваца дође
у Орахов До, код Требиња
и одлучи: – Oстаћу ‘ође,
мада носталгија у мени тиња.
Ту ће ми ђеци бити боље,
јер Дубровник је надохват руке.
(Било му је баш од воље
да живи близу те морске луке).
Никола доби сина Бошка,
а Бошко, опет, доби Николу
који је мог’о приуштит трошка
да пошаље децу у школу.
∞
Беше од српског рода,
племићког порекла беше.
Рано га вeлике мисли,
идеје… обузеше.
Баш као и Теслу,
и њега Бог створи
способним да идеје
у стварност претвори.
Кад и Тесла и Пупин,
роди се у истом веку.
У свету мање познат,
мада беше им раван,
но од својих изума
није им’о корист неку…
Само је у Русији
био цењен и славан.
Створише Пупин и Тесла
каријере сјајне,
али Огњеслав не хте
славу по сваку цену:
чув’о је изуме своје,
све, к’о војне тајне,
да продајом не учини
Русију ослабљену.
∞
Име Његош док живи,
што понос Србима буди,
живи сте дјецо и ви
и постојите к’о људи!
Све док је Косовског мита,
српски понос постоји.
Свако ко Његоша чита,
тај се смрти не боји.
Тај са прецима збори,
они га храброшћу хране,
кад треба да се бори
и пред туђина стане.
∞
Од кад је свијета и вијека
и од кад постоје људи,
није било човјека
да такво дивљење буди.
Од када зора свиће
да свјетлост људима да,
није постојало биће
које толико зна.
Он је и живио зато
да земљу освјетли цијелу,
од Бога било му дато
да се докаже на дјелу,