Милева Марић

Милева Марић

Горан Полетан

(Инспирисан док. филмом “Ајнштајнова супруга“ – Никол Вулмингтон, 2003)

Бриљантног ума беше Милева,
сјајних научних резултата,
могла је о самом врху да снева,
сва јој се отвараше врата.

Математика јој је љубав била,
за науку имала је дара,
али никада није учила
како се чувати од лешинара.

Није приметила једног таквог,
кад јој се, гмижући, примакао.
Низак, изгледа гадног, љигавог,
од ње све је крао.

Кнез Лазар

Кнез Лазар

Горан Полетан

Небеска војска небескога кнеза
Србе и Србију држе у животу,
они су нам стална с небесима веза,
они нас воде кроз сваку голготу.

Они су земаљско за небеско дали,
за нас, кроз битку, дали жртву Богу,
и у оба света заувек остали,
да Србима вечно пример дават’ могу,

да нема границе између два света,
да је стара слава и данас у јави,
да срамотом вечна направи се штета,
која се не може више да исправи.

Лужички Срби

Лужички Срби

Горан Полетан

Ево прође дванаест-тринаест стољећа
како нас прилике браћо раставише,
али што је била удаљеност већа,
једни смо за другим чезнули све више.

Од кад с Вишеславом, Дервановим сином,
пођосмо ка југу, из старога краја,
борит се на Сињем мору са туђином,
од тада нас душман са вама раздваја.

Наше двије гране, двије битке дуге:
ви бранисте сјевер, ми југ, стољећима…
Нисмо могли помоћи никад једни друге,
али, хвала Богу, ево, још нас има.

Јован Курсула

Јован Курсула

Горан Полетан

Било је јунака од мегдана,
биле су многе мегданџије,
али од нашег Курсуле Јована
сигурно већег било није.

Само у борби један на један,
тридесет четири главе у низу…
Нема га ко би био вредан,
да би Курсули био и близу.

Ко код би Јована изазив’о,
са њим на мегдан излазио,
он би му лако доказив’о
да није ‘залуд чувен био.

Иво Андрић

Иво Андрић

Горан Полетан

Не Србин по рођењу,
(бар колико је знао),
него по убеђењу…
У строј је часних стао!

Реши се за частан чин,
какав је тешко срести,
за њега бити Србин
било је стање свести.

Часнога часни вуку,
к’о хуље нечаснога…
Срби му пружише руку
и прихватише га к’о свога.

Русији

Русији

Горан Полетан

Русијо, ти си још једина нада!
Очи свих праведних упрте су у те.
И ми, заражени трулежи Запада,
једва се држимо још за твоје скуте.

Топи се морал из старије’ дана,
нестаје мудрости, негдашње, из глава,
дјеца нам бивају индоктринисана,
несвјесни, јадни, шта им се дешава.

Они осјећају да нешто не ваља,
ал’ не знају ко је за то кривац прави.
Што више науче, мудрост им је даља:
испиру им мозак на школској настави.

Иван Грозни

Иван Грозни

Горан Полетан

Кад неког одгоји српска баба,
хранећ’ га славним митовима,
од таквог не очекуј слаба
и да милости за зло има.

Кад такав дође на царски престо,
и то на, славни, руски баш,
дош’о је прави на право место,
и то, сигурно, можеш да знаш.

Кад, осим рускe, крви има
византијског и српског цара
и кад се стварно поноси њима,
он мора, моћно, царство да ствара.

Душан Силни

Душан Силни

Горан Полетан

Док неки народи тек за ропство знају,
слаби да се икад за слободу боре,
други и њима и другим владају,
у снази моћне краљевине творе.

Неки се дигну до таквих висина,
да створе царство, а таквих је мало…
Таква беше Душана Силног царевина,
за чију моћ је пола света знало,

јер створи царство, моћно, на три мора,
моћније од Рима и од Византије,
ширећи се лако, скоро без отпора,
јер од њега већег тада било није.

Руси

Руси

Горан Полетан

Русија, нису то тек простране степе,
тундре и мора брезовине,
ни ријеке, величанствено лијепе,
попут: Волге, Оба и Двине…,

ни њено фасцинирајуће пространство,
од краја до краја свијета,
ни Москва, њено величанство,
ни пејзажи, какве нема планета…,

ни Урал, ни Бајкал, ни Сахалин…
Није то ни сјај Петрограда…
Не, то је Рус: мој брат, а њен син
– људи су њена слава и нада!

Гаврило Принцип

Гаврило Принцип

Горан Полетан

Они, би да, њега, зову терористом…!?,
који за слободу, рода, живот даде,
вођен правдољубивошћу и љубављу чистом,
како то хероји, митски, само раде…

Лисци и jазавци би да вуку суде…!?
Биједни лешинари, орлу да се цере…!?
Кукавци, што једва спадају у људе,
да се с надчовјеком пореде и мјере…!?

С презименом Принцип, именом Гаврило,
слиједећи Гаврила, Бож’јег Арханђела,
од виших сила, суђено му било
да се роди само за велика дјела.