Моји Преци

Моји Преци

Горан Полетан

Забрањивали су прецима мојим
да славе Бога кроз сунце и ватру,
ал’ ја, њихов унук, ево, још постојим.
Нису успјели вјеру да им затру!Бранили су мојим пра-прадједовима
да поштују небо, вјетар, земљу, воду…
али, хвала Богу, ево, још нас има.
Ми ћемо трајати и кад они оду!

Они су мислили да сунце постоји,
и вода и земља…, да послуже њима,
послушно и понизно, њих јаднике, који
сад кукају, у страху, да се мијења клима…

Ругали су нам се, да је наша вјера
безбожничка и да све нам је проклето,
али Световида нико не истјера
из нас, ни сламу, бадњак – дрво свето…

Тајна Старога Града

Тајна Старога Града

Горан Полетан

Између зидина древнога града,
које прекривају земља и трава,
вишевјековна тишина влада
и неумитност заборава.

Ништа не слути на дане славе,
улице пуне веселе граје,
храбре војнике, мудре главе,
препуне злата царске одаје…

А некад је ту живот цвао,
посебно у топле љетње дане,
кад би се народ окупљао
на великом тргу, око фонтане.