Војвода Саша

Војвода Саша

Горан Полетан

У неким земљама херој се рађа
једном у вијековима.
Код Срба, то се редовно догађа.
Сваки рат своје има!

Такви се људи просто роде,
роду да служе само
и, тек кад нам такав оде,
о њему пјесме пјевамо.

Кроз српске битке, славне, крваве…
за многе јунаке се знало,
али, ко он, вриједних славе,
било је сигурно мало.

Алекса Саичић

Алекса Саичић

Горан Полетан

Кад оно, ономад, Русија зарати
против Јапана, тад и Црна Гора,
к’о савезник Русије, природно, схвати
да свој допринос сама дати мора.

Следбеници славног Косовскога мита
и чувари Српства кроз тешка времена…
Кад се брани понос, ништа се не пита,
сви спремно стављају пушке на рамена.

Међу њима Лексо, Алекса Саичић,
који не изазва пажњу баш ничију…
К’о само још један црногорски тић,
с много исто храбрих, крену за Русију.

Шајкаши

Шајкаши

Горан Полетан

Да братске љубави тада било није,
данас не би било ни капе Шајкаче,
једног од симбола данашње Србије,
са којим се бори и весели јаче…

Може л’ Српске војнике да замисли ико,
да капу Шајкачу немају на глави…,
јер је на њу народ толико навик’о,
да је као симбол свих победа слави.

На глави је имаше, јунаци, Шајкаши,
по којим и јесте баш добила име,
граничари, ратници, на Дунаву, наши,
који су је носили због ледене зиме.

Мојковац

Мојковац

Горан Полетан

Циjели је Мојковац споменик херојства,
свjетионик Српства, који вjечно сија…
Да не бjеше тадашњег јунаштва и чојства,
не би постојала оваква Србија!

Ту је свака кућа маузолеј прави.
Из сваке је поник’о неко од јунака.
Свака српско братство и јунаштво слави,
јер Божићну жртву принијела је свака.

Те Бадње вечери и Божићног јутра,
који се обично с породицом славе,
да би их славили и унуци, сутра,
за Божић су сопствене жртвовали главе.

Српске Мегданџије

Српске Мегданџије

Горан Полетан

Ко год спремно иде где се битка бије,
свако заслужује да се јунак зове,
али нико тако као мегданџије.
Они само као победници слове!

Ту удара само један на једнога:
мере сваки покрет, сваки израз лица,
немајућ’ се уздат више ни у кога,
осим свога срца, главе и мишица.

Знају, само један од њих ће да живи,
а другоме иде са рамена глава.
Једноме ће цели народ да се диви,
a другоме нестат’ чак и стара слава.

Кошаре

Кошаре

Горан Полетан

Нашу децу није победио НАТО,
иако је надмоћ у бројности им’о,
Албанцима слао помоћ обилато:
Бомбардов’о Србе, шпијунир’о, сним’о…

Залуд им је била и надмоћ бројчана,
Фоке и САС – овци, Гурке, саветници…
Није попустила ни за трен одбрана,
испод кише бомби у пакленој бици.

Ту се показало, да кроз сва времена,
српске мајке само рађају јунаке.
Само им се смењују битке и имена,
али поколења личе на предаке.

Они су сејали јунаштва семе

Они су сејали јунаштва семе

Горан Полетан

Они су сејали јунаштва семе,
чије ће плодове поколења жњати.
Знали су да треба проћи неко време,
пре но што семе плодове ће дати,

ал’ они крв су спремно посејали,
и животе своје, у земљу Србаља
и слатко су их за унуке дали,
да покажу како умирати ваља,

за нешто што ће слатког плода дати,
за времена будућа и за вечност расе,
јер ми одлазимо, род мора опстати…
Слатко је умрети да се Српство спасе!

Чека Косово

Чека Косово

Горан Полетан

Још Косовом влада слаба полутама.
У магли, стрпљиво, на слободу чека.
Неприметно, извори теку долинама,
из којих се ствара снажна, дивља река,

која ће опет Србе да понесе
к’о дивља бујица, што све редом плави,
толико да земља цела се затресе
и да промену велику најави.

Ћуте бројне цркве, древни манастири…
Ћуте и Срби. Ћути сво Косово.
А кад све се тако неприродно смири,
слути на промене и на време ново.

Косови Свештеници

Косови Свештеници

Горан Полетан

Косово је вечни олтар бога Коса,
бога мртвих који вечно жртву тражи.
Космат, косу носи, косом пољем коси…
Срби су вечно на његовој стражи.

Из свог вечног храма Кос само излази,
кад задатак добије да покупи своје:
Оне што се осиле и, у дивљој снази,
кажу да се бож’јег закона не боје,

а он само врши правду Вишњег Бога,
који кроз њег’ закон вечни показује:
добрим награђује свог слугу вернога,
а кажњава ко му се не повинује.

Косово

Косово

Горан Полетан

Ко с’ ово јутрос види на пољу,
ко с’ ово јутрос на пољу чује?
Не чух музику лепшу, и бољу…
К’о свемир сав да одјекује!

То косци косама Косовом косе,
и српску песму пољем проносе.
Гледа их сунце, иза косе,
и моме што дуге косе носе.

Кос птица, гласник бога Коса,
по коме се Косово зове,
весело скаче око откоса
и најављује дане нове,