Милутин Миланковић

Милутин Миланковић

Горан Полетан

К’о дете толико болестан беше,
чак и да иде у школу,
али године чудо донеше
и крај дође болу.

А онда, крену, к’о у трансу,
на науку се баци.
Доживи праву ренесансу.
Иза сви осташе ђаци…

Али му ни то не би доста,
већ поче да одмиче…
За непознатим трагач поста
и поче знања да стиче.

Милунка Савић

Милунка Савић

Горан Полетан

Славни генерали из целога света,
победници ратни, и наши и страни,
највиших чинова, златних еполета,
орденима бројним, сјајним, овенчани,

свесни величине и важности своје:
Коме се то они, нескривено, диве
и пред ким то тако с поштовањем стоје!?
– Пред женом из земље где хероји живе!

Ко ли је та жена неугледног лика?
Од куд јој на прсима то ордење сјајно?
…Ал’, чим јој се даје пажња оволика,
не може никако да буде случајно…

Милош Ћирковић

Милош Ћирковић

Горан Полетан

Ви само идите, ја овде остајем,
биле су речи Ћирковић Милоша,
спреман сам да главу за Косово дајем,
бранићу га, док ме има, од олоша.

Ову су ми земљу оставили преци,
ову кућу овде остави ми деда…
Ти иди, спаси се, на време утеци,
ал’ мени се моје оставити не да…

Неће некажњено ово да скрнави
људски отпад, накот, најнижега соја.
Биће жртва свецу мом и мојој слави,
кад напусте прљава зверска легла своја

Милош Обилић

Милош Обилић

Горан Полетан

Он је пример Србина, по коме се равна,
који се призове кад подвига треба!
Због њега је српска прошлост тако славна,
јер он нас учи и данас, са неба.

Његов је подвиг пример жртве роду
и пример праве храбрости и части,
да могу и главе с рамена да оду,
ал’ љага на образ никад не сме пасти.

Да покаже ко је, од какве је крви,
Косовску битку, целу, обележи.
Остаде запамћен као витез први,
херој, чијем лику, сваки Србин тежи.

Милица Стојадиновић Српкиња

Милица Стојадиновић Српкиња

Горан Полетан

Сјајна поетесо, бисеру свог рода,
што си уздизала Српство у песмама,
до висина самог небескога свода…
Примеру части, жено над женама.

К’о дијамант, међу гомилом камења,
к’о горда кнегиња, међу слушкињама,
идеал чедности, морала, поштења…
Таквих је одавно мало међу нама!

Пример беспрекорне, честите Српкиње,
из Косовског епа, сестре, праве жене…!,
ал’ се не бацају бисери пред свиње…
Премало је било умних, да те цене.

Милева Марић

Милева Марић

Горан Полетан

(Инспирисан док. филмом “Ајнштајнова супруга“ – Никол Вулмингтон, 2003)

Бриљантног ума беше Милева,
сјајних научних резултата,
могла је о самом врху да снева,
сва јој се отвараше врата.

Математика јој је љубав била,
за науку имала је дара,
али никада није учила
како се чувати од лешинара.

Није приметила једног таквог,
кад јој се, гмижући, примакао.
Низак, изгледа гадног, љигавог,
од ње све је крао.

Кнез Лазар

Кнез Лазар

Горан Полетан

Небеска војска небескога кнеза
Србе и Србију држе у животу,
они су нам стална с небесима веза,
они нас воде кроз сваку голготу.

Они су земаљско за небеско дали,
за нас, кроз битку, дали жртву Богу,
и у оба света заувек остали,
да Србима вечно пример дават’ могу,

да нема границе између два света,
да је стара слава и данас у јави,
да срамотом вечна направи се штета,
која се не може више да исправи.

Јован Курсула

Јован Курсула

Горан Полетан

Било је јунака од мегдана,
биле су многе мегданџије,
али од нашег Курсуле Јована
сигурно већег било није.

Само у борби један на један,
тридесет четири главе у низу…
Нема га ко би био вредан,
да би Курсули био и близу.

Ко код би Јована изазив’о,
са њим на мегдан излазио,
он би му лако доказив’о
да није ‘залуд чувен био.

Иво Андрић

Иво Андрић

Горан Полетан

Не Србин по рођењу,
(бар колико је знао),
него по убеђењу…
У строј је часних стао!

Реши се за частан чин,
какав је тешко срести,
за њега бити Србин
било је стање свести.

Часнога часни вуку,
к’о хуље нечаснога…
Срби му пружише руку
и прихватише га к’о свога.

Иван Грозни

Иван Грозни

Горан Полетан

Кад неког одгоји српска баба,
хранећ’ га славним митовима,
од таквог не очекуј слаба
и да милости за зло има.

Кад такав дође на царски престо,
и то на, славни, руски баш,
дош’о је прави на право место,
и то, сигурно, можеш да знаш.

Кад, осим рускe, крви има
византијског и српског цара
и кад се стварно поноси њима,
он мора, моћно, царство да ствара.