Русији

Русији

Горан Полетан

Русијо, ти си још једина нада!
Очи свих праведних упрте су у те.
И ми, заражени трулежи Запада,
једва се држимо још за твоје скуте.

Топи се морал из старије’ дана,
нестаје мудрости, негдашње, из глава,
дјеца нам бивају индоктринисана,
несвјесни, јадни, шта им се дешава.

Они осјећају да нешто не ваља,
ал’ не знају ко је за то кривац прави.
Што више науче, мудрост им је даља:
испиру им мозак на школској настави.

Иван Грозни

Иван Грозни

Горан Полетан

Кад неког одгоји српска баба,
хранећ’ га славним митовима,
од таквог не очекуј слаба
и да милости за зло има.

Кад такав дође на царски престо,
и то на, славни, руски баш,
дош’о је прави на право место,
и то, сигурно, можеш да знаш.

Кад, осим рускe, крви има
византијског и српског цара
и кад се стварно поноси њима,
он мора, моћно, царство да ствара.

Душан Силни

Душан Силни

Горан Полетан

Док неки народи тек за ропство знају,
слаби да се икад за слободу боре,
други и њима и другим владају,
у снази моћне краљевине творе.

Неки се дигну до таквих висина,
да створе царство, а таквих је мало…
Таква беше Душана Силног царевина,
за чију моћ је пола света знало,

јер створи царство, моћно, на три мора,
моћније од Рима и од Византије,
ширећи се лако, скоро без отпора,
јер од њега већег тада било није.

Руси

Руси

Горан Полетан

Русија, нису то тек простране степе,
тундре и мора брезовине,
ни ријеке, величанствено лијепе,
попут: Волге, Оба и Двине…,

ни њено фасцинирајуће пространство,
од краја до краја свијета,
ни Москва, њено величанство,
ни пејзажи, какве нема планета…,

ни Урал, ни Бајкал, ни Сахалин…
Није то ни сјај Петрограда…
Не, то је Рус: мој брат, а њен син
– људи су њена слава и нада!

Гаврило Принцип

Гаврило Принцип

Горан Полетан

Они, би да, њега, зову терористом…!?,
који за слободу, рода, живот даде,
вођен правдољубивошћу и љубављу чистом,
како то хероји, митски, само раде…

Лисци и jазавци би да вуку суде…!?
Биједни лешинари, орлу да се цере…!?
Кукавци, што једва спадају у људе,
да се с надчовјеком пореде и мјере…!?

С презименом Принцип, именом Гаврило,
слиједећи Гаврила, Бож’јег Арханђела,
од виших сила, суђено му било
да се роди само за велика дјела.

Војвода Саша

Војвода Саша

Горан Полетан

У неким земљама херој се рађа
једном у вијековима.
Код Срба, то се редовно догађа.
Сваки рат своје има!

Такви се људи просто роде,
роду да служе само
и, тек кад нам такав оде,
о њему пјесме пјевамо.

Кроз српске битке, славне, крваве…
за многе јунаке се знало,
али, ко он, вриједних славе,
било је сигурно мало.

Алекса Саичић

Алекса Саичић

Горан Полетан

Кад оно, ономад, Русија зарати
против Јапана, тад и Црна Гора,
к’о савезник Русије, природно, схвати
да свој допринос сама дати мора.

Следбеници славног Косовскога мита
и чувари Српства кроз тешка времена…
Кад се брани понос, ништа се не пита,
сви спремно стављају пушке на рамена.

Међу њима Лексо, Алекса Саичић,
који не изазва пажњу баш ничију…
К’о само још један црногорски тић,
с много исто храбрих, крену за Русију.

Србија

Србија

Горан Полетан

Ја сам из оне земље, знате,
што свакој сили на путу стоји.
У њој се живот не цијени много,
у њој се славе само хероји.

То вам је она земља, ма знате,
што вијековима само страда.
Никад се неће опаметит’,
мисле да свијетом правда влада.

Ја сам из онога народа, знате,
што се никоме с пута не склања.
За њега нема већи ни јачи,
он се не плаши ратовања.

Шајкаши

Шајкаши

Горан Полетан

Да братске љубави тада било није,
данас не би било ни капе Шајкаче,
једног од симбола данашње Србије,
са којим се бори и весели јаче…

Може л’ Српске војнике да замисли ико,
да капу Шајкачу немају на глави…,
јер је на њу народ толико навик’о,
да је као симбол свих победа слави.

На глави је имаше, јунаци, Шајкаши,
по којим и јесте баш добила име,
граничари, ратници, на Дунаву, наши,
који су је носили због ледене зиме.

Срби

Срби

Горан Полетан

Има једна земља, дивља и крвава,
у њој се рађају људи као вуци.
И у миру за бој, љут, су увијек спремни,
с ножем под јастуком, к’о некад хајдуци.

Не дирај их, би’ће срећни у свом миру
и неће их бити брига ни за кога,
ал’ такни их само, крви да окусе…
Тада за њих нема закона до Бога.

Довољно је само да крв намиришу
и одмах се буди нарав успавана.
Гени у бој зову, сјете се предака,
крви се морају напит’ од душмана…