Милица Стојадиновић Српкиња

Милица Стојадиновић Српкиња

Горан Полетан

Сјајна поетесо, бисеру свог рода,
што си уздизала Српство у песмама,
до висина самог небескога свода…
Примеру части, жено над женама.

К’о дијамант, међу гомилом камења,
к’о горда кнегиња, међу слушкињама,
идеал чедности, морала, поштења…
Таквих је одавно мало међу нама!

Пример беспрекорне, честите Српкиње,
из Косовског епа, сестре, праве жене…!,
ал’ се не бацају бисери пред свиње…
Премало је било умних, да те цене.

Дала си пример новим Српкињама
како се чува понос и част наша
и шта је права девојка и дама,
како се честита девојка понаша…

Баш због честитости, српскога морала,
широм су Европе многи просци снили,
да би своју љубав, можда, њима дала,
ал’ су у твом срцу само Срби били.

За тебе је Српство било изнад свега:
изнад брака, деце…, изнад личне среће:
– Ил’ ћу наћи правог Србина својега,
ил’ ме никад нико својом звати неће!

На сву жалост твоју, и Српства целога,
не беше Србина каквог си сањала,
да буде достојан за супруга твога,
како би нам пород за будућност дала,

ал’ остаде пример, што си оставила,
да сведочи шта је жртва своме роду.
Личну срећу, снове, ти си подредила
борби за српску славу и слободу!