Иван Грозни

Иван Грозни

Горан Полетан

Кад неког одгоји српска баба,
хранећ’ га славним митовима,
од таквог не очекуј слаба
и да милости за зло има.

Кад такав дође на царски престо,
и то на, славни, руски баш,
дош’о је прави на право место,
и то, сигурно, можеш да знаш.

Кад, осим рускe, крви има
византијског и српског цара
и кад се стварно поноси њима,
он мора, моћно, царство да ствара.

И што год је душмана више
и што су му злотвори гори,
са већим жаром он кидише
и све се жешће бори.

Знајући ко су му прадедови,
глед’о је да руско царство јача.
Јуначки водише га снови.
Постаде владар од књиге и мача.

С генима Михаила VIII Палеолога
и Лазара, светог Саве, Немање…
стави их на иконе, славећи Бога,
Архангелског сабора да красе здање.
И успе да створи од Русије
силу већу и од највеће,
какву Европа видела није
и коју нико надмашит’ неће.