Милош Ћирковић

Милош Ћирковић

Горан Полетан

Ви само идите, ја овде остајем,
биле су речи Ћирковић Милоша,
спреман сам да главу за Косово дајем,
бранићу га, док ме има, од олоша.

Ову су ми земљу оставили преци,
ову кућу овде остави ми деда…
Ти иди, спаси се, на време утеци,
ал’ мени се моје оставити не да…

Неће некажњено ово да скрнави
људски отпад, накот, најнижега соја.
Биће жртва свецу мом и мојој слави,
кад напусте прљава зверска легла своја

Неретљани

Неретљани

Горан Полетан

Неретљани, ви сте некад сила били,
док сте били Јужних Срба морнарица.
Од кад су вас вјерама, туђим, раздијелили
једва да имате честитих дублица.

Изгубисте бродове, острва и море,
изгубисте слободу, част, храброст и име.
На вашем се мору туђе пјесме оре,
друге поздрављају осеке и плиме.

На старо јунаштво ништа ни не сјећа,
Неретванци сада другим се клањају.
Не гори на столу више славска свијећа,
дјеца српске претке више вам не знају.

Милош Обилић

Милош Обилић

Горан Полетан

Он је пример Србина, по коме се равна,
који се призове кад подвига треба!
Због њега је српска прошлост тако славна,
јер он нас учи и данас, са неба.

Његов је подвиг пример жртве роду
и пример праве храбрости и части,
да могу и главе с рамена да оду,
ал’ љага на образ никад не сме пасти.

Да покаже ко је, од какве је крви,
Косовску битку, целу, обележи.
Остаде запамћен као витез први,
херој, чијем лику, сваки Србин тежи.

Милица Стојадиновић Српкиња

Милица Стојадиновић Српкиња

Горан Полетан

Сјајна поетесо, бисеру свог рода,
што си уздизала Српство у песмама,
до висина самог небескога свода…
Примеру части, жено над женама.

К’о дијамант, међу гомилом камења,
к’о горда кнегиња, међу слушкињама,
идеал чедности, морала, поштења…
Таквих је одавно мало међу нама!

Пример беспрекорне, честите Српкиње,
из Косовског епа, сестре, праве жене…!,
ал’ се не бацају бисери пред свиње…
Премало је било умних, да те цене.

Сјеверни Поморјани

Сјеверни Поморјани

Горан Полетан

Притисле мрачне катедрале Стрелу,
нема на Рујну кипа Световида…
Светиње наше сад су у пепелу,
а туђин своје грађевине зида.

Сјеверно Поморје поробљено лежи,
туђи језик зборе унуци хероја…
Никога да славне битке обиљежи,
светилишта, стара, прадједовска своја.

Не памте млади Ранићи, Љутићи…
претке што су понос цијелог Српства били.
Кад ће се из ропства, тешког, једном дићи
да би језик, име, слободу… вратили.

Милева Марић

Милева Марић

Горан Полетан

(Инспирисан док. филмом “Ајнштајнова супруга“ – Никол Вулмингтон, 2003)

Бриљантног ума беше Милева,
сјајних научних резултата,
могла је о самом врху да снева,
сва јој се отвараше врата.

Математика јој је љубав била,
за науку имала је дара,
али никада није учила
како се чувати од лешинара.

Није приметила једног таквог,
кад јој се, гмижући, примакао.
Низак, изгледа гадног, љигавог,
од ње све је крао.

Кнез Лазар

Кнез Лазар

Горан Полетан

Небеска војска небескога кнеза
Србе и Србију држе у животу,
они су нам стална с небесима веза,
они нас воде кроз сваку голготу.

Они су земаљско за небеско дали,
за нас, кроз битку, дали жртву Богу,
и у оба света заувек остали,
да Србима вечно пример дават’ могу,

да нема границе између два света,
да је стара слава и данас у јави,
да срамотом вечна направи се штета,
која се не може више да исправи.

Лужички Срби

Лужички Срби

Горан Полетан

Ево прође дванаест-тринаест стољећа
како нас прилике браћо раставише,
али што је била удаљеност већа,
једни смо за другим чезнули све више.

Од кад с Вишеславом, Дервановим сином,
пођосмо ка југу, из старога краја,
борит се на Сињем мору са туђином,
од тада нас душман са вама раздваја.

Наше двије гране, двије битке дуге:
ви бранисте сјевер, ми југ, стољећима…
Нисмо могли помоћи никад једни друге,
али, хвала Богу, ево, још нас има.

Јован Курсула

Јован Курсула

Горан Полетан

Било је јунака од мегдана,
биле су многе мегданџије,
али од нашег Курсуле Јована
сигурно већег било није.

Само у борби један на један,
тридесет четири главе у низу…
Нема га ко би био вредан,
да би Курсули био и близу.

Ко код би Јована изазив’о,
са њим на мегдан излазио,
он би му лако доказив’о
да није ‘залуд чувен био.

Иво Андрић

Иво Андрић

Горан Полетан

Не Србин по рођењу,
(бар колико је знао),
него по убеђењу…
У строј је часних стао!

Реши се за частан чин,
какав је тешко срести,
за њега бити Србин
било је стање свести.

Часнога часни вуку,
к’о хуље нечаснога…
Срби му пружише руку
и прихватише га к’о свога.